VESTI

 

    Bulevari, bulevari…U svakom gradu ljubomorno u skutima skrivenim, čuvaju slatkoću tajni odrastanja, generacija i generacija….

   Tako je u ovom našem, Bulevaru Veljka Vlahovića u najmnogoljudnijem zrenjaninskom stambenom naselju Bagljaš, a u neposrednoj blizini ulaza u zgradu broj 11, skoro četiri decenije, bilo je ispisano devet nadimaka, nije Pere Kvržice, ali jedne od mnogobrojnih družina, koje su odrastale i stasavale, a onda se rastale…
   - Bili smo baš klinci, naivni i zaneseni , a prolazeći pored tog zida sa nadimcima, mom prijatelju, legendarnom zrenjaninskom bubnjaru Branislavu Mazalici, palo je na pamet da te nadimke, čitamo kao brzalicu - kaže jedan od sada odraslih klinaca, ponavljajući “Dale, Šaba, Zoli, Pile, Cic, Kole, Eči, Papa, Čuka” i tako nebrojeno u krug… 

   Par godina kasnije, šetajući bulevarom u nadi da će efektivno dejstvo Zrenjaninskog piva popustiti i da će roditelji i dalje verovati u našu naivnost i čednost, odzvanja bat bulevarskog pločnika i eho odavno napamet naučene brzalice, sa ubrzanjem, usijanjem u duši, mislima, sećanju i uspemenama…
   Grohotom smo se smejali, pokušavajući da tu brzalicu, što brče izgovorimo.
   DALE, ŠABA, ZOLI, PILE, CIC KOLE, EČI, PAPA, ČUKA i tako u krug…
   - Danas, vidim braon srca, nema više nadimaka na zidu…Novi klinci ispisuju svoje parole, bez osjećaja za sekvence prošlosti, fine isečke ludila detinjstva i odrastanja…Za njih je to samo zid, ispisan nekim praistorijskim imenima i prekrečili su ga, braon srcima…

   Ali mantra je u duši, brzalica još brža i draža, isečak koji ću pamtiti dok me ima, a bulevari će ostati…

“DALEŠABAZOLIPILECICKOLEEČIPAPAČUKA….” I tako u krug, brže i još brže…

Pobedilo vreme, stasali novi klinci…
A ja… I dalje se smejem…I tako u krug…!!!